БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

Колекција ВЕЛИКИ СВЕТСКИ МУЗЕЈИ
Нова колекција Службеног гласника – ВЕЛИКИ СВЕТСКИ МУЗЕЈИ у 12 књига, представиће домаћим читаоцима најбогатије збирке најзначајнијих уметника и њихових дела из колекција најпознатијих светских музеја. Колекција је започела објављивањем књиге Ермитаж – Санкт Петербург, а обуватиће 12 монографија: Лувр – Париз, Галерија Академије – Венеција, Стара Пинакотека – Минхен и Рејксмузеум – Амстердам, Британски музеј – Лондон, Археолошки музеј – Атина, Уфици – Фиренца, Национална галерија уметности –Вашингтон, Прадо – Мадрид, Египатски музеј – Каиро и Уметничко-историјски музеј – Беч.
Свака књига садржи причу о самом музеју, његовом значају и богатству, коју су писали познаваоци управо те ризнице. Затим следи преглед најважнијих дела. Уз верну репродукцију, постигнуту захваљујући врхунској штампи, налазе се подаци о слици и уметнику, који нас на најбољи начин уводе у свет слика и скулптура из богатих музејских збирки. Ради лакшег сналажења, на крају сваке књиге штампан је регистар уметника и дела. Реч је о књигама за гледање и уживање, али и упознавање светске културне баштине. Између осталог, читаоци могу уживати у Делакроовим Алжирским женама, Ђотовој Стигматизацији Св. Фрање, Огистовом Турском купатилу, Ел Грековом Светом Лују Француском, Каравађовој Гaтари, Давинчијевој Мона Лизи и Богородици у пећини, у делима Микеланђела, Рафаела, Рембранта, Тицијана, Ван Дајка, Ботичелија, Рубенса и још стотине других мајстора.
Овом колекцијом пружа се могућност свакоме да има најпознатија уметничка дела у својој библиотеци. Реч је о незаобилазним књигама за све љубитеље уметности. Сам избор музеја и дела сабраних у овој колекцији, онима који су их видели, помоћи ће да оживе своје успомене, а оне који нису посетили највеће светске музеје води на имагинарно путовање кроз важна светске здања.
СТАРА ПИНАКОТЕКА
Минхен
Силвија Боргези
превео Жељко Ђурић, прво издање, 2011, 17 х 21 цм, 96 стр., тврди повез, латиница
ISBN: 978-86-519-1209-5
ISBN: 978-86-519-1209-5
499,00 РСД






