"Радујем се сваком свом смешном стрипу"

Стрип-цртач Марко Сомборац добитник је награде „Десимир Тошић” коју додељује „Службени гласник” за серију стрипова у нашем листу у 2011. години, у категорији за најбољу колумну, фељтон или серију текстова.

Жири којим је председавао Драгољуб Жарковић, главни уредник недељника „Време”, доделио је награду “Десимир Тошић” и Драгољубу Б. Ђорђевићу за књигу „Казуј крчмо Џеримо” у области публицистике.

У образложењу жирија пише да Марко Сомборац успева свакодневно да објављује таблу стрипа којом је привукао пажњу широке публике.

- Када сам почео да објављујем стрипове у „Блицу“, већина мојих јунака редовно су звали редакцију у нади да би могли утицати на мој стваралачки садржај. Пошто су им се наде изјаловиле, одустали су - каже Марко, истичући да живимо у земљи у којој сваког дана искрсне неко судбоносно питање или тема.

- Мој нерв за хумор све то обрађује и срећан сам када нацртам смешан стрип. Надам се да су неки од њих и паметни - појашњава Сомборац.

Награда „Десимир Тошић“ за најбоља дела у области публицистике афирмише основне хуманистичке и демократске принципе, а то признање установио је и од 2008. године додељује „Службени гласник“.  Овогодишњи победници добили су по плакету, керамичку лулу која симболично подсећа на Десимира Тошића као и по 240.000 динара.

А.Н.

Награда "Десимир Тошић" додељена је вечерас Драгољубу Б. Ђорђевићу за књигу "Казуј крчмо Џеримо" и цртачу Марку Сомборцу за серију стрипова у дневном листу "Блиц" у 2011. години.

Председник жирија Драгољуб Жарковић рекао је на додели награда у Београду да Ђорђевић у својој књизи сагледава велики број аспеката периферијске кафане и кафанског живота, као и структуру њених посетилаца. Писац, како је навео, покушава да прикаже међусобни утицај кафане и савременог друштва.

Ђорђевићева књига, проглашена за најбоље дело у области публицистике у 2011, представља вредну базу података за сваког истраживача који буде наставио да се бави феноменом кафане из социолошког угла, сматра Жарковић.

Према његовим речима, жири је једногласно одлучио да награду за најбољи медијски серијал у 2011. додели Марку Сомборцу јер му је успело да свакодневно објављује таблу стрипа којом је привукао пажњу широке публике и укупне јавности.

Ђорђевић је рекао да је о његовој књизи "Казуј крчмо Џеримо" објављено десетак приказа у научним и стручним часописима. Он је најавио да ће Службеном гласнику, који додељује награду "Десимир Тошић", предати нови рукопис с радним насловом "Кафанологија".

Сомборац је рекао да је награда "Десимир Тошић" "озбиљно признање које носи име важне личности".

"Обећавам да ћу наставити да цртам смешне стрипове а можда ми се заломи и неки 'паметан'", додао је Сомборац.

У ужем избору за награду "Десимир Тошић" за 2011. годину били су још књиге "Основи какодалогије" Ивана Станковића и "Сећање на титоизам" Тодора Куљића.

Награда "Десимир Тошић" за најбоља дела у области публицистике афирмише основне хуманистичке и демократске принципе, а то признање установио је и од 2008. године додељује Службени гласник.

Награда "Десимир Тошић" додељена је вечерас у Београду Драгољубу Б. Ђорђевићу за књигу "Казуј крчмо Џеримо" и цртачу Марку Сомборцу за серију стрипова у дневном листу "Блиц" у 2011. години.

Председник жирија Драгољуб Жарковић рекао је на додели награда да Ђорђевић у својој књизи сагледава велики број аспекат периферијске кафане и кафанског живота, као и структуру њених посетилаца.

Писац, како је навео, покушава да прикаже међусобни утицај кафане и савременог друштва.

Ђорђевићева књига, проглашена за најбоље дело у области публицистике у 2011, представља вредну базу података за сваког истраживача који буде наставио да се бави феноменом кафане из социолошког угла, сматра Жарковић.

Према његовим речима, жири је једногласно одлучио да награду за најбољи медијски серијал у 2011. додели Марку Сомборцу јер му је успело да свакодневно објављује таблу стрипа којом је привукао пажњу широке публике и укупне јавности.

Ђорђевић је рекао да је о његовој књизи "Казуј крчмо Џеримо" објављено десетак приказа у научним и стручним часописима. Он је најавио да ће Службеном гласнику, који додељује награду "Десимир Тошић", предати нови рукопис с радним насловом "Кафанологија".

Сомборац је рекао да је награда "Десимир Тошић" озбиљно признање које носи име важне личности. "Обећавам да ћу наставити да цртам смешне стрипове а можда ми се заломи и неки 'паметан'", додао је Сомборац.

Награда "Десимир Тошић" за најбоља дела у области публицистике афирмише основне хуманистичке и демократске принципе, а то признање установио је и од 2008. године додељује Службени гласник.

Добитнику награде за најбољу књигу из области публицистике припада новчани износ од 240.000 динара, а за најбољу колумну, фељтон или серију текстова објављених у медијима биће штампана књига награђеног аутора.

„Парастос" за револуцију

Нова књига др Невена Цветићанина „Реквијем револуцији", чија ће промоција бити одржана у уторак у књижари „Службеног гласника", збирка је есеја која одсликава Србију у деценији након 5. октобра 2000. године.

Читаоци ће у књизи пронаћи одговоре на питања шта је највећи проблем Србије и зашто она, и поред свих покушаја, и даље не може да стане на стабилно политичко тле.

Др Цветићанин, који тренутно ради као научни сарадник на Институту друштвених наука у Београду, лично је учествовао у петооктобарском преврату, те је на основу искуства, кроз есеје писане за различите дневне и недељне новине, приказао слику Србије у кључној и конститутивној пост-револуционарнарној деценији.

- Књига коју чини сто есеја настала је кроз свакодневно писање, а оно што је изашло на површину јесте трајна немогућност да се код нас успостави стабилан економски и социјални систем. Наш проблем није политички, већ системски, а суштинска кочница нашег напредовања су управо револуције. Ми себи просто не можемо приуштити нову револуцију, јер ако још једном изађемо на барикаде једни против других дефинитивно ћемо се исписати из историје. По мени, једино решење јесте заменити револуцију еволуцијом. Зато се књига и зове опело, парастос за револуцију, а решење је држати се средине која почива на две кључне речи - компромису и консензусу - рекао је Цветићанин.

Поред есеја који се баве политичким животом у Србији књига доноси и низ есеја о глобалним проблемима, о базичним проблемима политичке филозофије и теорије, о проблемима филозофије и социологије историје, као и низ путописних есеја са ауторових пропутовања по Европи.

Јелена Милошевић

Књига „Жеравица светске кошарке“, која ће бити представљена сутра на „Коларцу“, осветљава живот и дело нашег прослављеног тренера и иноватора у кошарци.

Старији љубитељи кошарке знају напамет шта је све освојио Ранко Жеравица (83), а они млађи, не својом кривицом, тешко да би могли да кажу нешто више од имена спорта којим се бавио. Утолико је драгоценија књига „Жеравица светске кошарке“, коју је приредио Милутин Лута Павловић, а која ће бити представљена сутра (19.30) на „Коларцу“.

У овој књизи је све што треба да се зна о Жеравици, од „банатског блата до светског злата“, како је гласио радни наслов. Прича о дечаку из Новог Милошева, чију је угледну и имућну породицу нова власт после Другог светског рата оставила на две кашике, један сто и пар столица, сигурно ће заинтересовати и оне који нису загрејани за кошарку и спорт.

Кад је реч о његовим заслугама за кошарку, о томе би могла да се напише посебна књига. За некога ко у тешким условима постигне успех, обично се каже да је кренуо од нуле, али овај главни јунак је стартовао из „дебелог минуса“. Ипак, љубав према кошарци, коју је као седамнаестогодишњак, 1946. у Кикинди, заволео на први поглед, повела га је кроз живот и довела на врх света, али и до складног кошаркашког брака са Загорком.

По доласку у Београд скрасио се у својој „другој кући“, Радничком са Црвеног крста, у којем је прво играо а већ почетком педесетих тренирао женски тим. Није преузео кошаркашице зато што му је то био план, већ једноставно није могао да одбије први „уговор“ који му је понудила управа: редован ручак у кафани „Маратон“. Била је то прилика да своје џепове напуни хлебом до врха и да то онда подели на равне части са другарима с „крста“.

ИНТЕРВЈУ: НЕДА ВАЛЧИЋ-ЛАЗОВИЋ, НОВИНАР

"Службени гласник" објавио је 12. број часописа ТФТ који ће представити 31. јануара у подне у клубу-књижари "Гласник".

У Клубу књижари галерији „Гласник”, представљена је књига: „Пољска књижевна авангарда 1917–1939” (Програми и манифести), коју је приредила Бисерка Рајчић. О овом капиталном делу, на више од петсто страна, говорили су Милка Зјачић-Аврамовић, Гојко Тешић и Бисерка Рајчић. Лепотом књиге бавио се Горан Ратковић.

Пољској књижевној авангарди, која је у Србији досад била мало позната, насталој у периоду од 1917. до 1939. године, „Службени гласник”, у колекцији „Авангарда”, први пут посвећује обимну и богато илустровану монографију полонисткиње Бисерке Рајчић, која је плод њених вишедеценијских истраживања овог сегмента пољске књижевности 20. века. Прва, недавно објављена књига, садржи програме, прогласе, протесте, полемике појединих праваца и група (експресионизам, формизам, сферизам, футуризам, Краковска авангарда, Жагари, четворопрег, артес, јидиш авангарда) и богато је илустрована.Друга књига представиће, такође први пут, авангардну поезију, прозу и драму припадника поменутих пољских група и праваца у преводу на српски језик, уз исцрпне коментаре, биограме и сажету историју пољске авангардне књижевности од 1917. до 1939. године. Реч је о јединственом издању, по свом обиму и богатом садржају.

Портрет једне младости

Београд - Дом културе Студентски град у сарадњи с Југословенском кинотеком од данас до 24. јануара приказује филмове француског новог таласа у Великој сали са почетком у 20 сати. У један од најзначајнијих филмских праваца у историји кинематографије увешће и представљање књиге „Нови талас - портрет једне младости“ Антоана Де Бека, коју је објавио Службени гласник, 12. јануара у 18.30 у Студију 26.