Два најбоља приручника за реторику на српском језику, како у погледу концепције тако и у погледу језика и стила којим су написани, дело су двојице најпознатијих комедиографа у српској књижевности – Јована Стерије Поповића и Бранислава Нушића. Своју Реторику – науку о беседништву Нушић је објавио први пут у издању Геце Кона 1934. године. Књига је настала на основу његових предавања из реторике која је започео на Војној академији школске 1930/31. године. Друго издање објављено је у последњој години његовог живота, 1938. године.
Реторика је подељена на три веће целине. „Наука о беседништву“ доноси правила и дефиниције за различите реторичке категорије, расправља о беседништву, беседнику, беседи и њеном склопу. У „Историји беседништва“, осим општег осврта на ову вештину, посебна пажња посвећена је историји беседништва Јужних Словена. У „Примерима из беседништва“ Нушић даје низ беседа почев од говорника из најстаријих времена па до његових савременика. Заступљене су основне категорије беседа из судског, саветодавног (парламентарног) и свечаног беседништва, односно из беседничких области познатих још из античког времена.
